Insulinska rezistencija-simptomi, kako se računa i kako se leči?

Užurban način života, svakodnevne obaveze, stres i manjak fizičke aktivnosti dovele su do toga da su bolesti “savremenog doba” sve češće. Jedna od njih je i insulinska rezistencija.

Ako se ne leči na vreme, insulinska rezistencija može da izazove probleme kao što su dijabetes tip 2 ili komplikacije u organizmu čiji su uzrok povećane koncentracije šećera u krvi.

U nastavku teksta pročitajte šta je tačno insulinska rezistencija, koji su uzroci za njen nastanak, kako da proverite njen nivo i koji su simptomi, kao i ono najvažnije- kako se leči insulinska rezistencija.

Šta je insulinska rezistencija?

Insulinska rezistencija spada u metaboličko stanje u kom dolazi do dugotrajnog porasta instulina u krvi. Unosom ugljenih hidrata, od kojih nastaje glukoza, rapidno raste njen nivo u krvi. U tom trenutku pankreas dobija signal da ispusti insulin u krv koji bi trebalo da sprovede šećer u ćelije da bi nivo šećera i insulina opao.

Posebna grupa ćelija u našem organizmu sadrži receptore na svojoj površini uz pomoć kojih se insulin vezuje i ubacuje zajedno sa glukozom u ćeliju.

Problem nastaje kada se zbog određenih nepovoljnih faktora u telu broj receptora za insulin na tim ćelijama drastično smanji. Posledica svega toga je da insulin ne može da se veže ili se ne vezuje u dovoljnoj meri, a glukoza i insulin ostaju akulumurani u krvi.

Tu nastaje problem i metaboličko stanje koje se naziva insulinska rezistencija.

Insulinska rezistencija- simptomi

Često u početnom stadijumu simptomi insulinske rezistencije mogu da budu nesprecifični i nejasni, kao što su umor, pospanost, nedostatak energije i slaba koncentacija.

Uz to, simptomi insulinske rezistencije mogu biti i:

• Pojačana glad i želja za rafinisanim ugljenim hidratima
• Gojaznost koja je posebno izražena u vidu masnih naslaga u predelu bokova, struka i stomaka
• Česta i pojačana žeđ
• Brzo dobijanje na kilaži čak i uz pravilnu ishranu
• Neredovni menstrualni ciklus
• Povišen nivo holesterola
• Povišen krvni pritisak
• Depresija

Svi ovi simptomi nisu dovoljno specifični, te je važno da čim primetite da se oni javljaju u dužem vremenskom periodu, uradite i analizu krvi.
Insulinsku rezistenciju nije jednostavno prepoznati i otkriti, a preventivna analiza može biti od velike pomoći da biste svoje zdravlje držali pod kontrolom.

Insulinska rezistencija- test

Pitate se kako se računa insulinska rezistencija? Test kojim se utvrđuje da li postoji insulinska rezistencija ili dijabetes tip 2, obuhvata nekoliko različitih pregleda.

Test insulinske rezistencije se sastoji od:

• Testa glukoze – koji pokazuje nivo šečera u krvi
• OGTT testa (test tolerancije na glukozu)- koji pokazuje koliki je nivo insulina i glukoze u krvi u perodu od dva sata nakon ispijanja rastvora glukoze
• Testa lipidnog statusa- koji predstavlja analizu ukupnog, i dobrog i lošeg holesterola i triglicerida
• Testa hemoglobin A1c- koji pokazuje koliki je prosečan nivo šećera u krvi u poslednja tri meseca

Da bi se konstatovala dijagnoza, a samim tim i preporučila adekvatna terapija, potrebno je da lekar tumači rezulate zajedno sa postojećom anamnezom, krvnom slikom i istorijom eventualnih bolesti.

Insulinska rezistencija- referentne vrednosti

Važno je naglasiti da se referentne vrednosti mogu razlikovati od laboratorije do laboratorije, zbog različitih metoda kojima su analize rađene, pa će tako i tumačenje rezultata biti različito.

Okvirno, za test nivoa šećera u krvi, referentne vrednosti treba da budu manje od 5.6 mmol/L. Ukoliko su vrednosti više, pacijent se upućuje na OGTT test. Ovaj test treba da ima okvirne vrednosti od 7.8-11.1mmol/L, a veće vrednosti ukazuju na dijabetes.

Nakon odrađenog testa insulinske rezistencije, rezultate je potrebno da protumači odgovarajući lekar koji će utvrditi da li je reč o insulinskoj rezistenciji.

Ishrana kod insulinske rezistencije

U slučaju da se se insulinska rezistencija potvrdi, potrebno je što pre uvesti pravilnu i strogo definisanu ishranu sa eliminacijom, kao i konzumacijom određenih namirnica.

Ishrana kod insulinske rezistencije pomoći će oko smanjenja rasta visoke koncentracije insulina i šećera u krvi.

Osnovni principi ishrane kod osobe kod koje je potvrđena insulinska rezistencija:

• Smanjenje unosa ugljenih hidrata i prostih šećera
• Više manjih obroka tokom dana
• Više hrane bogate vlaknima
• Periodi od minimum 12 do 16 sati tokom dana, kada ne sme da se unosi hrana

Spisak namirnica za insulinsku rezistenciju

Jedinstveni spisak namirnica za insulinsku rezistenciju, kao takav, ne postoji. On će se razlikovati od pojedinca do pojedinca, a lekar će na osnovu zdravstvenog stanja odrediti najbolji režim i precizan individualni spisak namirnica za svakog pacijenta.

Međutim, spisak namirnica za insulinsku rezistenciju će sigurno sadržati unos:

• Mahunarki
• Povrća i voća
• Kvalitetnih ulja
• Orašastih plodova
• Visokokvalitetnih životinjskih proteina
• Žitarica bez glutena

Lek za insulinsku rezistenciju

Kao i kod svakog stanja, najbolje je ako se insulinska rezistencija što pre potvrdi, a samim tim i što pre krene sa adekvatnom terapijom.
Kako smo naveli, najbitnije je da se unos ugljenih hidrata smanji, a uz to mnogo pomaže i bilo koja fizička aktivnost. Uz nju dolaze i kvalitetan san kao i dovoljan unos tečnosti.

Stres je takođe veoma bitan faktor kada je regulacija nivoa šećera u krvi u pitanju, te je bitno, koliko je to moguće, smanjiti izlaganje stresnim situacijama ili promeniti način reagovanja na njih.

Za prevenciju i lečenje insulinske rezistencije u velikoj meri će vam pomoći unos sledećih minerala u vidu suplementacije:

Hrom

Hrom je jedan od bitnih minerala za regulaciju nivoa šećera u krvi. Učestvuje u održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi i doprinosi boljoj funkciji metabolizma makronutrijenata, ugljenih hidrata i proteina.

Selen

Selen je dobro poznat po svom uticaju na održavanje zdravlja i vitalnosti. Kao primaran mineral pri jačanju imuniteta, pored toga što reguliše nivo šećera u krvi, selen takođe štiti ćelije od oksidativnog stresa, doprinosi normalnoj funkciji štitne žlezde, jača nokte i kosu i učestvuje u normalnoj spermogenezi.

Alfa lipoinska kiselina

Ovaj čudotvorni antioksidant koji prirodno imamo u telu, igra značajnu ulogu u proizvodnji energije. Pokazalo se da, najveći uticaj na regulaciju šećera u krvi, alfa lipoinska kiselina ima kod dijabetesa tipa 2. Pored toga što povećava osetljivost na insulin i vrši kontrolu glukoze u krvi, alfa lipoinska kiselina štiti ćelije i sprečava dijabetičku neuropatiju.

Da li je insulinska rezistencija izlečiva?

Odgovor je- DA! Ukoliko se na vreme otkrije može biti skroz reverzibilna. Sa druge strane, ako se otkrije malo kasnije, može se ceo život držati pod kontrolom.

Postupak lečenja se odnosi na uzimanje adekvatne terapije uz odgovarajuću ishranu i promenu određenih životnih navika.

Ne zaboravite da idete na redovne kontrolne analize i preglede. Na ovaj način ćete na vreme otkriti eventualne zdravstvene komplikacije i što ranije početi da ih rešavate. Preventiva je pola zdravlja, stoga već danas počnite sa unosom suplementacije na bazi alfa lipoinske kiseline, hroma i selena, kako biste osigurali svom telu veću otpornost i prevenirali pojavu dijabetesa.